REŠITE SE FLAŠIRANE VODE ZAUVEK

KOLIKO KOŠTA FLAŠIRANA VODA?

Koliko smo para potrošili prošle godine na flaširana voda? A koliko za poslednjih 5 godina? SKUPO! Flaširana voda je u kategorijama mineralna voda, prirodna voda i stona voda.

Za trajnu dnevnu potrošnju ne preporučuje se mineralna voda. Lekari se boje da veliki sadržaj minerala može imati mnoge negativne zdravstvene efekte, ako se koriste u većim količinama.

Kao primer navšćemo primer Natrijuma koji prouzrokuje visoki krvni pritisak, ili nitrate i nitrite, koji blokiraju prenos kiseonika i primarni su uzrok metemoglobinemije i spontanog podbačaja. Ne smemo zaboraviti da kalcijum konzumiran u velikim količinama, a nalazi se u mineralnoj vodi, može ubrzati stvaranje bubrežnog kamena, ili kame u žučnoj kesi.

Zašto uopšte postoje flaširane vode, kada u svakom stanu ili kući postoji gradska voda, bunar, i kada je sve to savršeno bezbedno. BEZBEDNO NE ZNAČI ODLIČNO!

Kvalitet flasirana voda u velikoj meri zavisi od kvaliteti njenog izvora, tehnologiji punjenja i dezinfekcije, kvalitetu postrojenja za filtriranje vode odnosno od sistema distribucije boca. Prilikom izbora vrste flaširana voda, nismo u stanju ispravno proceniti kvalitet te vode. (Naš izbor uglavnom zavisi od atraktivne reklame) Moramo se podsetiti da je i izvorska voda, kao i svaka druga voda koja dolazi iz zemlje, verovatno zagađena. Stone vode su često obična voda iz slavine, a jedina razlika je što je uklonjen miris hlora.

Proverite zašto su aparati za vodu najzdravije i najisplativije rešenje!

1000 puta skuplje?

U Beogradu 1 “kubik” (1000 litara) vode košta oko 0,3 EVRA – kao 1 litar flaširane! To je 1000 PUTA SKUPLjE!

Da li bi platili pljeskavicu 250.000 dinara?

ČESTE ZABLUDE

PRIPRODNA IZVORSKA VODA

Svaka voda je prirodna, veštačka ne postoji!

DIREKTNO IZ PRIRODE

Svaka flaširana voda prečišćena je nekim filterima – u protivnom u njoj bi bio pesak, šljunak ili punoglavci. U zavisnosti od vrste filtracije varira i kvalitet flaširane vode.

SAVRŠEN BALANS MINERALA

Kada posolite 2 jaja na oko u porciji ima više joda nego u 2 cisterne flaširane vode bogate jodom. Mleko je puno kalcijuma (čak i espreso sa mlekom), dok se Magnezijum nalazi u većini namirnica koje svakodnevno konzumiramo.

BOLJE ILI PRAVO REŠENJE?

Sve vrste flaširane vode proizvode se u fabrikama, a onda se kamionima prevoze u veleprodajna skladišta i onda opet kamionima u pojedine prodavnice. Obično boca provede nekoliko nedelja u tranzitu između fabrike i police u trgovini. Mi se sami ne bismo usudili držati voda za pice u skladištu toliko dugo u našim kućama. Svi znamo da se voda za piće kao i sva hrana treba konzumirati sveža. Kretanje kamiona s bocama vode na veliku udaljenost ne čini se dobrom idejom, posebno uzimajući u obzir dodatno zagađenje okoline i povećane troškove.

 Sve češće kupujemo flaširanu vodu, jer mislimo da nema boljeg rešenja. Ali to je rešenje skupo i vrlo nepraktično. Kad odlučimo da flaširana voda postane naš izvor vode za piće, odlučujemo se na nošenje stotina teških flaša od plastike koje odbacujemo kad se isprazne, čime samo dopunjujemo ionako jako zagađenu okolinu. I pored nepogodnosti i velikih troškova ulaganja u flaširanje vode, ne možemo biti sigurni da je sadržaj boce stvarno dobrog kvaliteta.

Šta piše na dnu plastične boce?

Na svakoj etiketi se pored detaljno navedenih lekovitih sastojaka koji se nalaze u vodi (magnezijum, kalcijum, vitamin c, lek za ćelavost itd..) nalazi i stavka suvi ostatak na 180c. To je sve ono što ostaje kada voda ispari, a nije navedeno kao korisni hranjljivi sastojak (čitaj-đubre). Ako već kupujete flaširanu vodu, birajte onu sa što manjim brojem pod stavkom suvi ostatak i sa što manjim procentom natrijuma.

Pre deset i više godina niko još nije ni pomišljao da ćemo običnu vodu piti iz plastične boce. Kupujemo flaširanu vodu dok šetamo, putujemo, idemo na posao… Nosimo manje plastične bočice vode sa nama. Deci za vrtiće i školu takođe pakujemo po bočicu vode. Na žalost, često konzumireanjem vode iz plastične ambalaže sebi činimo “medveđu uslugu”. Zašto? Zbog hemijskog sastava plastike. Na dnu svake ambalaže potražite trougao s brojem u sredini. On ukazuje koliko je opasna plastika. Cilj proizvođača prehrambenih namirnica i pića, na žalost nije da nam obezbedi zdravu hranu i piće već da na svojim proizvodima ima što veću zaradu.

Flaširanje vode je bacanje energije!

Zamislite da napunite trećinu plastične flaše za vodu naftom. Toliko se nafte upotrebi za proizvodnju, pakovanje i distribuciju svake pojedinačne flaše. Ko to plaća? Dolazi vreme, kada ćemo nažalost, vodu za piće sve češće nositi sa sobom. Najgori način za prenošenje voda za piće je u plastičnoj ambalaži, posebno u onoj sa oznakama 1,3,6 ili 7. Voda u takvim bocama je podložna hemijskom ili temperaturnom delovanju, a kod naknadnog punjenja i bakteriološkom. Mnogi koji imaju priliku da odu na neki izvor i napune svoje plastične balone i boce izloženi su velikoj opasnosi, većoj nego pijenjem vode iz gradskog vodovoda. Poželjne bi bile staklene boce, ali su nepraktične. Preporučljive su aluminijske boce sa zaštitnom košuljicom koja odvaja sadržaj od aluminijuma. Za pijenje vode tokom šetnje, u kancelariji, školi, polse rekreativnih aktivnosti, najbolje je imati malu staklenu bocu za ličnu upotrebu, koje se mogu naći na tržištu. Na taj način uradićete nešto korisno za svoje zdravlje a i okolinu. Domaći zadatak: U svojim špajzevima, skladištima i frižiderima proverite u kakvoj je ambalaži kupljena „zdrava hrana“! Verujte, bićete neprijatno iznenađeni!