Ultrafiltracija i reverzna osmoza predstavljaju dve tehnologije membranskog prečišćavanja vode koje se razlikuju po načinu rada, stepenu filtracije i vrstama zagađivača koje mogu ukloniti. Iako obe koriste membrane za prečišćavanje vode, reverzna osmoza omogućava znatno viši stepen uklanjanja rastvorenih materija, uključujući različite soli, teške metale i druge hemijske nečistoće.
Ultrafiltracija je efikasna u uklanjanju suspendovanih čestica, mutnoće i bakterija, ali ne može značajno smanjiti koncentraciju rastvorenih soli i mnogih hemijskih zagađivača. Sa druge strane, reverzna osmoza omogućava temeljnije prečišćavanje vode, zbog čega je često bolji izbor kada je potrebno obezbediti kvalitetnu vodu za piće.
U nastavku ćemo objasniti koje su razlike između ultrafiltracije i reverzne osmoze, šta svaka od ovih tehnologija uklanja i zašto reverzna osmoza može predstavljati pouzdanije rešenje za prečišćavanje vode u domaćinstvima.
Šta je ultrafiltracija vode?
Ultrafiltracija je postupak prečišćavanja vode koji koristi membrane sa veoma sitnim porama za zadržavanje suspendovanih čestica, koloidnih materija i određenih mikroorganizama. Veličina pora ultrafiltracionih membrana najčešće se kreće između 0,01 i 0,1 mikrometra (µm).
Tokom filtracije voda prolazi kroz membranu, dok se čestice veće od njenih pora zadržavaju. Na taj način ultrafiltracija može značajno smanjiti mutnoću vode i ukloniti veliki deo bakterija i drugih mikroorganizama.
Međutim, ultrafiltracija ne uklanja rastvorene soli, nitrate, većinu teških metala u rastvorenom obliku i druge sitne hemijske zagađivače. Zbog toga se često koristi kao predtretman ili kao samostalna tehnologija kada voda nema značajnije hemijsko opterećenje.
Šta je reverzna osmoza?
Reverzna osmoza je napredna tehnologija membranskog prečišćavanja vode koja omogućava uklanjanje veoma sitnih zagađivača, uključujući veliki deo rastvorenih soli, teških metala i drugih nepoželjnih materija.
Za razliku od ultrafiltracije, reverzna osmoza koristi znatno selektivniju membranu kroz koju voda prolazi pod pritiskom. Membrana propušta molekule vode, dok zadržava veliki deo rastvorenih materija i drugih zagađivača.
Reverzna osmoza može značajno smanjiti koncentraciju:
- rastvorenih soli;
- nitrata i nitrita;
- arsena i pojedinih teških metala;
- određenih pesticida i organskih jedinjenja;
- kalcijuma i magnezijuma koji utiču na tvrdoću vode;
- bakterija i virusa.
Efikasnost uklanjanja zavisi od vrste membrane, sastava ulazne vode, radnog pritiska i drugih uslova rada.
Zbog visokog stepena prečišćavanja, reverzna osmoza se koristi u domaćinstvima, industriji i drugim sistemima u kojima je potrebno značajno smanjiti koncentraciju rastvorenih materija u vodi.
Koje su razlike između ultrafiltracije i reverzne osmoze?
I ultrafiltracija i reverzna osmoza koriste membrane, ali se značajno razlikuju po njihovoj selektivnosti, načinu rada i kvalitetu vode koji se može postići.
1. Veličina pora membrane
Ultrafiltracija: približno 0,01–0,1 µm.
Reverzna osmoza: koristi gustu, selektivnu membranu koja nema klasične pore uporedive sa ultrafiltracionim membranama. Njena separaciona sposobnost često se približno opisuje vrednošću od oko 0,0001 µm.
Zahvaljujući znatno većoj selektivnosti membrane, reverzna osmoza može ukloniti i mnoge rastvorene materije koje nesmetano prolaze kroz ultrafiltracione membrane.
2. Koje zagađivače uklanjaju?
Ultrafiltracija je prvenstveno namenjena uklanjanju fizičkih nečistoća i većih mikroorganizama.
Ultrafiltracija uklanja ili značajno smanjuje:
- sediment i suspendovane čestice;
- mulj i mutnoću;
- bakterije;
- određene viruse, u zavisnosti od membrane;
- koloidne materije;
- veće organske molekule.
Reverzna osmoza uklanja ili značajno smanjuje:
- sediment i suspendovane čestice;
- bakterije i viruse;
- rastvorene soli;
- nitrate i nitrite;
- arsen i brojne teške metale;
- određene pesticide i organske zagađivače;
- kalcijum i magnezijum;
- brojne druge rastvorene nečistoće.
Važno je napomenuti da nijedna membranska tehnologija ne uklanja podjednako efikasno sve zagađivače. Na primer, za uklanjanje hlora i pojedinih organskih jedinjenja često se koristi aktivni ugalj kao dodatna faza prečišćavanja.
3. Kvalitet prečišćene vode
Ultrafiltracija može značajno poboljšati fizički i mikrobiološki kvalitet vode, ali uglavnom ne menja njen hemijski sastav.
To znači da voda nakon ultrafiltracije može biti bistra i sa smanjenim brojem mikroorganizama, ali i dalje sadržati povećane koncentracije nitrata, arsena, rastvorenih metala ili drugih hemijskih zagađivača.
Reverzna osmoza omogućava znatno veći stepen prečišćavanja jer, pored fizičkih i mikrobioloških nečistoća, uklanja i veliki deo rastvorenih materija.
Zbog toga je reverzna osmoza često bolji izbor za vodu za piće, naročito kada postoji mogućnost prisustva različitih hemijskih zagađivača.
4. Pritisak i potrošnja vode
Ultrafiltracija uglavnom radi pri nižim pritiscima i može imati relativno malu potrošnju energije. U zavisnosti od konstrukcije, određeni sistemi mogu raditi i bez značajnijeg odbacivanja vode.
Reverzna osmoza zahteva viši radni pritisak, jer voda mora proći kroz znatno selektivniju membranu.
Tokom procesa nastaju dva toka: prečišćena voda i koncentrat u kojem ostaje veći deo uklonjenih materija. Zbog toga sistemi reverzne osmoze imaju određenu potrošnju vode za odvođenje koncentrata.
Količina odbačene vode zavisi od konstrukcije i efikasnosti konkretnog uređaja.
5. Za šta se koriste?
Ultrafiltracija se koristi kada je potrebno ukloniti mutnoću, suspendovane čestice i mikroorganizme, a hemijski sastav vode je već odgovarajući.
Često se primenjuje u pripremi procesne vode, predtretmanu za druge membranske sisteme i obradi vode kod koje su fizičke i mikrobiološke nečistoće glavni problem.
Reverzna osmoza se koristi kada je potrebno ukloniti i rastvorene hemijske zagađivače.
Posebno je pogodna za prečišćavanje vode za piće, tretman vode iz bunara sa određenim hemijskim opterećenjem, kao i industrijske sisteme koji zahtevaju vodu sa niskom koncentracijom rastvorenih soli.
Zašto je reverzna osmoza bolji izbor za vodu za piće?
Kada je u pitanju voda za piće, nije dovoljno posmatrati samo njenu bistrinu, miris i ukus. Voda može izgledati potpuno čisto, a da istovremeno sadrži rastvorene materije koje nije moguće ukloniti običnom mehaničkom filtracijom ili ultrafiltracijom.
To je posebno važno kod bunarske vode i lokalnih vodovoda kod kojih kvalitet vode može zavisiti od geološkog sastava zemljišta, poljoprivrednih aktivnosti i drugih izvora zagađenja.
Ultrafiltracija može biti veoma efikasna u uklanjanju bakterija i suspendovanih čestica, ali neće rešiti problem povećane koncentracije nitrata, arsena ili rastvorenih soli.
Sa druge strane, reverzna osmoza omogućava značajno smanjenje koncentracije brojnih hemijskih zagađivača.
Upravo je mogućnost uklanjanja rastvorenih materija glavna prednost reverzne osmoze u odnosu na ultrafiltraciju.
Ipak, ni reverzna osmoza nije automatski neophodna za svako domaćinstvo. Izbor odgovarajuće tehnologije treba zasnivati na analizi vode, jer se na taj način utvrđuje koji zagađivači su prisutni i kakav sistem prečišćavanja je potreban.
Da li reverzna osmoza uklanja minerale iz vode?
Jedna od karakteristika reverzne osmoze jeste to što, pored nepoželjnih materija, značajno smanjuje i koncentraciju prirodno prisutnih minerala, uključujući kalcijum i magnezijum.
To znači da voda nakon reverzne osmoze može imati veoma nisku mineralizaciju.
Zbog toga pojedini kućni sistemi reverzne osmoze imaju dodatnu fazu mineralizacije, kojom se nakon prečišćavanja u vodu vraća određena količina minerala.
Postoje i druge membranske tehnologije, poput nanofiltracije, koje omogućavaju selektivnije uklanjanje rastvorenih materija uz drugačiji stepen zadržavanja minerala.
Izbor između reverzne osmoze i nanofiltracije zavisi od kvaliteta ulazne vode i željenih karakteristika prečišćene vode.
Koji sistem za prečišćavanje vode odabrati?
Prilikom izbora sistema za prečišćavanje vode najvažnije je utvrditi koje nečistoće treba ukloniti.
Ako voda sadrži pretežno sediment, mutnoću i određene mikrobiološke nečistoće, ultrafiltracija može predstavljati odgovarajuće rešenje.
Međutim, ukoliko su prisutni i rastvoreni hemijski zagađivači, reverzna osmoza pruža znatno šire mogućnosti prečišćavanja.
U zavisnosti od rezultata analize, sistem može uključivati nekoliko povezanih faza:
- mehaničku filtraciju za uklanjanje sedimenta;
- aktivni ugalj za smanjenje hlora i određenih organskih jedinjenja;
- membransku filtraciju reverznom osmozom;
- dodatnu mineralizaciju ili drugi završni tretman vode.
Na ovaj način različite faze prečišćavanja dopunjuju jedna drugu, omogućavajući uklanjanje više vrsta nečistoća.
Zaključak
Osnovna razlika između ultrafiltracije i reverzne osmoze jeste u stepenu prečišćavanja vode. Ultrafiltracija je efikasna za uklanjanje suspendovanih čestica, mutnoće i određenih mikroorganizama, dok reverzna osmoza omogućava i značajno smanjenje koncentracije rastvorenih soli, teških metala i drugih hemijskih zagađivača.
Zbog toga reverzna osmoza predstavlja sveobuhvatnije rešenje kada je potrebno ukloniti različite vrste zagađivača iz vode za piće.
Ipak, konačan izbor sistema treba napraviti na osnovu fizičko-hemijske i mikrobiološke analize vode. Na taj način moguće je odabrati tehnologiju koja će odgovarati stvarnom kvalitetu vode i potrebama domaćinstva.
Za ugradnju i informacije oko filtera za prečišćavanje vode, kao i za analizu vode, možete nas kontaktirati na broj telefona 063567212 ili e-mail dragandragic@aquafiltersrbija.rs
