Voda za piće treba da bude zdravstveno ispravna i bez materija koje mogu uticati na zdravlje ljudi ili narušiti njena organoleptička svojstva, kao što su boja, miris i ukus. Međutim, kvalitet vode može biti narušen prisustvom različitih zagađivača koji potiču iz prirodnih izvora, dotrajalih vodovodnih instalacija, poljoprivrede ili industrije.
Vrsta i koncentracija zagađivača razlikuju se od mesta do mesta, zbog čega je pre izbora sistema za prečišćavanje vode preporučljivo uraditi analizu vode. U nastavku saznajte koji su najčešći zagađivači vode za piće i kako se mogu ukloniti.
Šta su zagađivači vode?
Zagađivači vode su hemijske, fizičke ili biološke materije koje mogu promeniti kvalitet vode. Neki od njih utiču samo na izgled, ukus ili miris vode, dok drugi mogu predstavljati rizik po zdravlje ukoliko su prisutni u povećanim koncentracijama ili se unose tokom dužeg vremenskog perioda prilikom konzumiranja vode.
Zagađivači mogu biti prirodnog porekla, ali mogu nastati i kao posledica ljudskih aktivnosti, poput industrijske proizvodnje, intenzivne poljoprivrede ili neadekvatnog upravljanja otpadnim vodama.
Najčešći zagađivači u vodi za piće
1. Mehaničke nečistoće
Pesak, mulj, rđa i druge suspendovane čestice predstavljaju jedne od najčešćih nečistoća u vodi. One najčešće nastaju usled dotrajalih vodovodnih cevi ili dospevaju u vodu iz bunara i drugih izvora. Iako obično ne predstavljaju direktan zdravstveni rizik, mogu oštetiti slavine, ventile, bojlere i druge uređaje, kao i učiniti vodu zamućenom.
2. Tvrda voda i kamenac
Povećana koncentracija kalcijuma i magnezijuma nije zagađenje u klasičnom smislu, ali predstavlja jedan od najčešćih problema u domaćinstvima. Tvrda voda dovodi do stvaranja kamenca u bojlerima, cevima i kućnim aparatima, povećava potrošnju energije i skraćuje radni vek različitih uređaja.
3. Hlor i nusproizvodi dezinfekcije
Hlor se koristi za dezinfekciju vode u javnim vodovodima i važan je za sprečavanje razvoja mikroorganizama u distributivnoj mreži.
Međutim, višak hlora može izazvati neprijatan miris i ukus vode. Takođe, reakcijom hlora sa organskim materijama mogu nastati nusproizvodi dezinfekcije, poput trihalometana.
4. Teški metali
U pojedinim područjima voda može sadržati povećane koncentracije teških metala kao što su:
- arsen,
- olovo,
- živa,
- kadmijum.
Ove materije mogu poticati iz prirodnih geoloških slojeva, ali i iz industrijskih aktivnosti ili starih vodovodnih instalacija. Njihovo prisustvo ne može se utvrditi na osnovu boje ili ukusa vode, već isključivo laboratorijskom analizom.
5. Nitrati i nitriti
Nitrati i nitriti najčešće dospevaju u podzemne vode usled intenzivne poljoprivrede, upotrebe mineralnih đubriva ili neadekvatno izvedenih septičkih jama. Njihova koncentracija posebno je važna kod bunarske vode, zbog čega se preporučuje redovna kontrola kvaliteta.
6. Gvožđe i mangan
Povećane koncentracije gvožđa i mangana često uzrokuju promenu boje vode, pojavu taloga i mrlja na sanitarijama i vešu. Iako nisu uvek zdravstveno problematični u manjim koncentracijama, značajno narušavaju kvalitet vode i mogu otežati njenu svakodnevnu upotrebu.
7. PFAS i druge organske hemikalije
Poslednjih godina sve više pažnje posvećuje se PFAS jedinjenjima, poznatim i kao večne hemikalije. Pored njih, u vodi mogu biti prisutni i ostaci pesticida, herbicida, fenola i drugih organskih zagađivača koji dospevaju u životnu sredinu iz industrije i poljoprivrede.
Njihovo prisustvo najčešće nije moguće primetiti bez odgovarajuće laboratorijske analize.
8. Mikrobiološki zagađivači
Bakterije, virusi i drugi mikroorganizmi predstavljaju jedan od najznačajnijih razloga zbog kojih voda može biti zdravstveno neispravna.
Mikrobiološka kontaminacija češće se javlja kod bunarske vode, lokalnih vodovoda i sistema koji nisu adekvatno održavani. Zato se, pored fizičko-hemijske analize, po potrebi preporučuje i mikrobiološka analiza vode.
Kako ukloniti zagađivače iz vode za piće?
Ne postoji univerzalni filter koji može podjednako efikasno ukloniti sve vrste zagađivača. Izbor sistema za prečišćavanje zavisi od sastava vode i problema koji treba rešiti.
Za uklanjanje mehaničkih nečistoća koriste se sedimentni filteri, dok se za poboljšanje ukusa i mirisa vode primenjuju filteri sa aktivnim ugljem. Ukoliko analiza pokaže prisustvo arsena, nitrata, teških metala ili drugih rastvorenih materija, primenjuju se napredniji sistemi, poput nanofiltracije ili reverzne osmoze. Kada je problem povećana tvrdoća vode i stvaranje kamenca, odgovarajuće rešenje predstavljaju omekšivači vode.
Zbog toga je analiza vode najvažniji korak pri izboru sistema za prečišćavanje.
Najčešći zagađivači vode za piće mogu biti fizičke, hemijske ili mikrobiološke prirode, a njihov uticaj zavisi od vrste i koncentracije. Dok neki utiču samo na izgled i ukus vode, drugi mogu predstavljati ozbiljan zdravstveni rizik ukoliko su prisutni tokom dužeg vremenskog perioda.
Najpouzdaniji način da se utvrdi kvalitet vode jeste laboratorijska analiza. Tek na osnovu rezultata moguće je odabrati odgovarajući sistem za prečišćavanje koji će efikasno rešiti konkretan problem i obezbediti zdravstveno ispravnu vodu za svakodnevnu upotrebu, bilo samo za vodu za piće ili i filtere za celu kuću.
Za ugradnju i informacije oko filtera za prečišćavanje vode, kao i za analizu vode, možete nas kontaktirati na broj telefona 063567212 ili e-mail dragandragic@aquafiltersrbija.rs
