Povećane koncentracije gvožđa i mangana česte su u bunarskoj vodi.
Gvožđe može izazvati:
- žuto, narandžasto ili braon bojenje vode;
- taloge na sanitarijama i cevima;
- fleke na fasadama, stazama i zalivanim površinama;
- metalni ukus vode;
- zapušavanje cevovoda, prskalica i izmenjivača toplote.
Šta je deferizacija?
Deferizacija vode je proces uklanjanja ili redukovanja sadržaja gvožđa (Fe) u vodi. Gvožđe se može nalaziti u vodi kao rastvorena supstanca ili kao čestice suspendovane u vodi, a prisustvo prekomerne količine gvožđa može prouzrokovati neželjene efekte, uključujući promenu boje vode, taloženje gvožđa na površinama i opšte pogoršanje kvaliteta vode za piće.
Zašto se javlja gvožđe u vodi?
Ovaj metal se javlja ukoliko koristite bunarsku vodu ili živite na području sa određenim tipom zemljišta i podzemnih voda.
Veća koncentracija gvožđa u vodi je česta u Srbiji, a naročito u Vojvodini u Zapadnobačkom okrugu, kao i u centralnoj Srbiji u požarevačkom kraju, pa sve do Negotina.
Gradski vodovodi koji dobijaju vodu u ovim oblastima uglavnom dobijaju vodu sa povišenom koncentracijom gvožđa.
Gradski sistemi za prečišćavanje vode imaju filtere koji eliminišu različite zagađujuće materije, ali su slabije efikasni u eliminaciji gvožđa tako da određene količine završe kod krajnjeg potrošača, odnosno domaćinstava.
Bunarska voda uglavnom ima dosta veću koncentraciju gvožđa i mangana u odnosu na dozvoljene količine.
Povećana koncentracija gvožđa u vodi utiče na:
- Zamućenost i talog u vodi: ako voda u vašoj kući sadrži gvožđe, kada je sipate u čašu biće zamućena i sadržaće talog. Razlog za to je oksidacija gvožđa u kontaktu sa vazduhom, neće se rastvoriti i taložiće se.
- Promena boje: Zbog gvožđa, voda je uglavnom boje rđe ili smeđe boje. Ovakva voda i dalje može da se pije, ali definitivno ne izgleda privlačno i povećana je mutnoća vode.
- Zaprljanost: Dolazi do zaprljanosti keramičkih delova u kupatilu, posuđa i veša prilikom pranja. Gvožđe ostavlja crvenkasto-smeđe fleke koje se teško uklanjaju. Ovo je čest slučaj kada se voda koristi za zalivanje trave jer dolazi do pojave ovih fleka po dvorištu.
- Metalni ukus i miris vode: Voda sa visokim sadržajem gvožđa ima neprijatan ukus i miris. Ovo je naročito izraženo tokom tuširanja i cela kuća može poprimiti taj miris.
- Uticaj na hranu i piće: čaj, kafa i povrće spremljeni ovakvom vodom dobiju tamniju boju i metalni ukus.
- Zapušene cevi: Tokom vremena, talog gvožđa može dovesti do zašušenosti cevi i slabijeg protoka vode (slično kao kamenac), kao i problem sa različitim kućnim uređajima koji koriste vodu.
- Suva koža i svrab: Tuširanje vodom sa gvožđem dovodi do isušivanja kože. Ovakva voda ne rastvara dobro sapun tako da ostaje veče količina sapuna na koži što dovodi do iritacije i svraba.
- Razvoj bakterija: Određene bakterija formiraju kolonije u vodi bogatom gvožđem. Istraživanja pokazuju da je ovakva podloga pogodna za razvoj E. Coli. (1)
- Uticaj na biljke: Kada se ovakva voda koristi za zalivne sisteme poljoprivrednih kultura ili travnatih površina može imati negativan uticaj na biljke.
Postoje različiti načini uklanjanja gvožđa, kao što je reverzna osmoza, omekšavanje, jonoizmenjivači i slično.
Kako se odvija deferizacija?
Gvožđe u vodi se javlja u dve forme – fero oksid i feri oksid.
Fero oksid je jedinjenje rastvorljivo u vodi, a feri oksid nije.
Ozon je potreban za oksidaciju gvožđa. Oksidacija je proces gubitka elektrona. Gvožđe i kiseonik imaju suprotna naelektrisanja, tako da se privlače.
Kada gvožđe dođe u kontakt sa kiseonikom u prisustvu vode ili vodene pare atom gvožđa gubi tri elektrona, a atom kiseonika dobija dva atoma. U suštini je ovo reakcija oksido-redukcije jer se u isto vreme dešava da Fe gubi elektrone, a kiseonik dobija pri čemu im se menja oksidacioni broj, a samim ti i stanje i fizičke osobine.
Reakcija ide ka tome da se elementarno Fe prevede u formu Fe(III) oksida, koje nije rastvorljivo u vodi i lakše se može ukloniti, tj. filtrirati preko filterskog materijala i kontrapranjem izbaciti u kanalizaciju.
Voda u kojoj ima fero oksida ne izgleda drugačije od prečišćene vode, jer se gvožđe u ovom slučaju ravnomerno rastvara i voda ostaje vizuelno čista.
Međutim, kada se voda nalazi pod pritiskom u rezervoarima vode ili u kontaktu sa vazduhom dolazi do oksidacije i prelazi u nerasvorljiv oblik – feri oksid.
Tada gvožđe u vodi postaje vidljivo i utiče na kvalitet vode.
Vodu koja sadrži povećanu koncentraciju gvožđa ćete prepoznati jer je karakterističan neprijatan miris, kao i promenu boje najčešće u smeđu, odnosno u boju rđe.
Tehnološki postupak
Rastvoreni oblici gvožđa i mangana prvo se oksiduju u nerastvorljive okside i hidrokside. Nastale čestice zatim se zadržavaju u filterskom sloju i uklanjaju tokom automatskog povratnog ispiranja.
Kao oksidaciono sredstvo mogu se koristiti:
- kiseonik iz vazduha;
- natrijum-hipohlorit;
- ozon;
- vodonik-peroksid;
- druga sredstva, u zavisnosti od sastava vode i izabrane tehnologije.
Za katalitičku filtraciju koristimo odgovarajuće materijale na bazi mangan-dioksida, uključujući GreensandPlus i Pyrolox Advantage, kao i druge medijume odabrane prema koncentraciji Fe i Mn, pH vrednosti, protoku i raspoloživom kapacitetu za povratno ispiranje.
Oksidacija vazduhom
Aeracija se koristi kada hemijski sastav vode omogućava efikasnu reakciju sa kiseonikom. Vazduh se uvodi pomoću injektora, kompresora, aeracione kolone ili rezervoara sa kontaktom.
Ovaj proces može biti ekonomičan, ali zahteva dovoljno kontaktno vreme i pravilno izdvajanje nastalog taloga.
Oksidacija natrijum-hipohloritom
Kontrolisano doziranje natrijum-hipohlorita koristi se za oksidaciju gvožđa, mangana, nitrita, amonijaka i drugih redukujućih materija, kao i za dezinfekciju vode.
Doziranje se može izvoditi pomoću proporcionalne dozirne pumpe povezane sa impulsnim vodomerom. Nakon doziranja potrebno je obezbediti mešanje, kontaktno vreme i odgovarajuću filtersku fazu.
Doza se ne određuje proizvoljno. Mora se proračunati na osnovu analize vode, ukupne potrebe za hlorom i željenog reziduala.
Ozonizacija
Ozon je snažno oksidaciono sredstvo koje omogućava brzu oksidaciju gvožđa, mangana, mirisa i dela organskih materija. Koristi se kod zahtevnijih sistema, kada je potrebno intenzivno oksidaciono dejstvo bez trajnog unošenja soli u vodu.
Ozonizacija zahteva generator ozona, injektovanje ili kontaktni reaktor, kontrolu koncentracije, uklanjanje viška ozona i odgovarajuće mere zaštite.
Deferizacija vode uz regeneraciju sa ozonom
Kompanija Aquafilter nudi jedinstveno rešenje na tržištu za uklanjanje gvožđa, a to je deferizacija uz regeneraciju sa ozonom. Ovo je najefikasniji način za uklanjanje rastvorenog gvožđa.
Na ovaj način se iz vode uklanja ne samo nerastvoreno gvožđe već i njegov rastvoreni oblik. Na sličan način se odvija i demanganizacija vode.
Nerastvoreno gvožđe u vodi, odnosno rđa se uklanja preko filterskog materijala i izbacivanjem u kanalizaciju kontrapranjem.
Međutim, kada je gvožđe rastvoreno u vodi na ovakav način se ne može ukloniti.
Zbog toga ga našom metodom ozonizacije prevodimo u rastvorljiv oblik i kontrapranjem izbacujemo iz vode.
Ozon, tj. O3 reaguje sa gvožđem u reakciji koja se zove oksido-redukcija, pri čemu se fero oksid prevodi u feri oksid.
Za ovu namenu koristimo deferizator, odnosno sistem filtriranja koji se sa sastoji od Aqua Soft Pro uređaja, sa specijalnim jonoizmenjivačkim kolonama i jonizatorom koji služi za upumpuvanje ozona koji reaguje sa gvožđem.
Sistem za deferizaciju vode se sastoji od male kolone u koju je sipana masa Pyrolux koja skida gvožđe i mangan i veće kolone u kojoj je katjonski jonoizmenjivač sa dodatkom katjonske mase za skidanje gvožđa.
Ukoliko želite da instalirate ovaj sistem za uklanjanje gvožđa i mangana kontaktirajte nas na broj telefon 063 567 212 ili putem kontakt forme za dodatne informacije. Naši filteri za vodu su proizvodeni u Evropskoj Uniji, po najvišim standardima.
